Crno zlato kao najdragocenija roba u svetu

Nafta je još uvek najtraženija i jedna od najdragocenijih roba na svetskom tržištu, a trgovanje nftom je jedno od najunosnijih tako da je naziv crno zlato u potpunosti opravdan. Nafta, ili petroleum (petra-stena, oleum-ulje) je kameno ili sirovo zemno ulje, smeđezelene boje, u tekućem ili polučvrstom stanju, težine 0,82-0,94, a industrija koja se bavi preradom nafte naziva se petrohemijska industrija. Crno zlato se nalazi, uglavnom u sedimentnim slojevima zemlje i u magmatskim stenama. Postoje i svetle, kao i skoro bezbojne nafte. Nafta je vrlo složena smesa različitih slojeva, pretežno ugljovodonika čiji se sastav menja od nalazišta do nalazišta. Najčešće se koristi za pokretanje vozila (u obliku benzina i drugih derivata), za dobijanje električne energije u termoelektranama. Značajna je i za mnoge proizvode kao što su plastika, razni razređivači i slične hemikalije.

Postoji više teorija o postanku nafte: organska, neorganska i organsko-neorganska. Prevladava mišljenje da je nafta organskog porekla nastala od supstanci različitih sitnih životinjskih i biljnih morskih organizama, tj. planktona, algi i kopnenog bilja, koje su se tokom geoloških doba, uginuvši taložili na morsko dno. Pretvaranje usled delovanja anaerobnih bakterija, te truljenja, što je rezultat naglog zatrpavanja organskih stvari (uz nedostatak kiseonika), zatim povećanjem pritiska (istiskivanje) i porasta temperature kao najvažnijeg činioca. Naučna istraživanja su pokazala da se proces pretvaranja ovih organskih jedinjenja u naftu i ugljovodonični plin započinju na oko 65 stepeni C, a prestaju na 160 stepeni C. Na tako visokim temperaturama se razaraju lanci i najjednostavnijih ugljovodonika, poput metana. Najveći deo organskih jedinjenja pretvori se u netopivi ostatak kerogen, manji deo u bitumen koji se topi, a samo jedan deo bitumena daje naftu i plin. I sam proces nastanka nafte pospešuje njen popularni naziv – crno zlato.

Po svom hemijskom sastavu nafta, crno zlato, je mešavina velikog broja različitih ugljovodonika i manjih količina spojeva sumpora, kiseonika, azota, asfaltno smolastih jedinjenja i mineralnih jedinjenja. Prema udelu različitih redova ugljovodonika razlikuju se parafinska ili metanska nafta, naftalenska i aromatska nafta. Manja je zastupljenost aromatskih ugljovodonika, a primer su neke rumunske nafte. Ogransko poreklo nafte, pored ostalog podražava i sastav slane vode, koja prati naftu i njeno morsko poreklo, s tim da se nafta generiše migrirajući u ležišne stene koje su primarno bile zasićene slojnom vodom. Drugojačija mišljenja navode da nafta potiče iz mnogo većih dubina zemlje tj. da je nastala neorganskim putem u dubljim delovima litosfere. U prilog tome govore nalazi nafte u vulkanskim područjima (na Kamčatki), kao i nagomilavanje nafte u velikim dubinama u ležištima magmatskih stena (u Venecueli i u pukotinama stena na dnu Indijskog okeana). Budući da je visok pritisak jedan od važnijih činioca nalazišta nafte, a on se povećava sa većom dubinom, možda je značajno napomenuti da je do sada najdublja istrživačka bušotina se nalazi na 9169 u Sad, u Oklahomi.

Najveći izvoznici (a među njima i proizvođači) nafte danas u svetu imaju veliku moć u geopolitičkim odnosima, jer je crno zlato jedan od najznačajnijih strateških proizvoda. Takođe, može se reći da je kontrola nad izvorištima nafte jedan od najkrupnijih uzroka kriza u svetu. Zemlje koje su najveći izvoznici nafte su grupisane u interesnu organizaciju OPEC (Organization of Petroleum Exporting Countries). Među najveće proizvođače nafte izdvajaju se: Saudijska Arabija, Rusija, SAD, Iran i Meksiko. Područja najbogatija količinama nafte su: Saudijska Arabija, Irak, Ujedinjeni Arapski Emirati, Kuvajt, Srednja i Južna Amerika, Iran i Afrika. Pored njih, sa nešto manjim procentualnim udelom svetske količine nafte spadaju: Severna Amerika, zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza, Pacifička Azija, Evropa i Libija. Prema navedenom, pored ostalih važnih resursa svake zemlje u svetu, danas posebno mesto zauzima crno zlato.